I – УДРУЖЕЊЕ БЕЗ АДРЕСЕ - САМО ЗА ПОВЕРЉИВЕ – 75. наставак романа И КОМЕНТАРИ

          - Па извол`те, крените на путовање кроз књигу. Ја ћу уз помоћ Златане... - одлучио је ка5ан 5ар 5ровић.
          - Ама, прочитаћу ту књигу да видим колико је аутор покрао од оног што сам ја замислио за своју књигу – био је одлучан Mister New Wave.
          - Да видимо колико је књига прочитала нас – закључи Амик.
          И би тако.
          Седели су и читали, шеткали и читуцкали, прескакали и враћали се, загледали фотке, мрштили се и радовали.
          А писало је..

>> Миливој Анђелковић
  
НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ

ВизуЕлни  ЕлЕктронски  ром@н  на  1002  Екран@



«Најбитнији поступак модерног времена
јесте да савлада свет слика»
Мартин Хајдегер
(Holzwege, str.92, Frankfurt: Klostermann, 1980)

«Визуелни роман саплиће читаоце/гледаоце
другачијим сликама
да се не би оклизнули на стереотипне»
Раде, овдашњи



IУДРУЖЕЊЕ БЕЗ АДРЕСЕ

САМО ЗА ПОВЕРЉИВЕ

Звизну Амик, невешто, колико да опомене себе и врати се – опет је прежурио зграду. Заустави се пред новом, неомалтерисаном, са налепљеним принтом артистичких амбиција


Испод, ситним словцима која су захтевала да се наднесете над њих, писало је

Кад сте нас већ нашли – УЂИТЕ,
да вас запамтимо као пријатељску и поверљиву особу...

Закључано је, нагађао је Амик. Заседају у кафићу «Код Јужне Капије».
Али не, врата се отворише и Амик уђе у велику просторију пројектовану за улазни хол. Два стола, понека столица и омања витрина са књигама лебдели су на белини зидова - привремене мрље на туђем платну. 




Поред прозора Прекобарац је куцкао по тастатури. Иза њега Раде, као Јанус - бог са два лица: мотрио је на празан трг и чкиљио искоса на екран монитора.
Махнуше, кратко и уздржано, унети у своје послове. Амик седе за други сто, тачно испод велике, арт-принт пароле

Оклевајући, он осмотри књиге у витрини – ничег новог. Уздахну, извуче папире из фиоке и унесе се у низ латинских назива:
- Octopus Dofleini мрмљао је проверавајући укус на језику. - Ozaena Moschata...
- Како то – «други слој»?! – грмну Раде. – Извини, али кад сам већ видео...
Прекобарац диже своје гуштерске капке и убрзано затрепта: - Имејл за другаре преко баре...
          - Ми из другог културног слоја – читао је Раде преко његовог рамена – морамо да будемо стрпљиви према вама који се злопатите у првом....
          - Антика, Византија... – наброја Прекобарац.
          - А то! - прихвати Раде. – Иде овако: Антика, Рим, Византија, па микс аустријске и турске културе... Прескочили смо Лепенски вир и Винчу ради мира у кући... А код њих је био први у доба Очева...



- ...и садашња, инстант-бизнис поткултура. Четири према један и по до два.
- Eldonella Pygmea – прочита Амик полугласно и лупну оловком о сто. – Није лоше, може и да се пева!
-  А амебе? - упита Прекобарац.
- Зашто амебе? – зачуди се Раде.
- Па знаш: прво амебе, па Срби, Хрвати...
- Какви сад - Хрвати? - зграну се Раде.
- ...Македонци, Босанци, Црногорци...
- Чекај, стани! Е, вала си преучио! Говоримо о културним слојевима и цивилизацијама. Нема ту амеба.
- А Срба, Хрвата и осталих?
- Нема ни њих! - подвикну Раде.
- Па чега има? - збуни се Прекобарац.
Сиво-маслинаста сенка мину преко зидова и затамни собу.



- Octopodus Vulgaris! – презриво подвикну Амик и убоде оловку у средину списка.  – Не долазиш у обзир! Иш, одавде! Иш!!!
Сивило утрну; топило се успорено, као да оклева.
- Дај, обуздај те твоје клијенте – добаци Раде Амику. – Није ово аква-удружење.
- Намеће се – објасни Амик. – Има је свуда...
- Види, овако... – Раде се окрете Прекобарцу. - Култура и цивилизација, то је општи појам.
- Значи, културни слој без амеба, Срба, Хрвата... - преслишавао се Прекобарац.



Раде се загледа у њега.
- Слушај ти... Прекобарски! Јел` ти то мене зајебаваш? Правиш неке алузије, или не капираш?
Прекобарац жалосно одмахну главом.
- Немам ја никакве илузије. Одавно сам се одучио од тога.
- Рекао сам - алузије - исправи га Раде. - Наговештаје. Знаш оно - говориш једно а мислиш на друго. Него ово «ми»?
Прекобарац подиже руке и њихова сенка обухвати целу собу.
- Argonauta Argo!!! – узвикну Амик и тресну оловку о сто. – То је она права!
На зиду се појави мала и румена, као из цртаног филма,


... махну краком, трепну и нестаде.
Раде јој одмахну, погледа Амика и опет ће Прекобарцу:
- Знаш шта? Остави тај имејл како си га написао, ни то неће разумети. Идемо да залијемо оно твоје «ми».
Идем и ја, помисли Амик пун удба-искуства. То је боље него да ме  извлаче из кревета у неко доба.
За њима, испод врата се истеглила сиво-маслинаста мрља и отпузала низ улицу, саплићући се о њихове размахнуте сенке.  <<

Миливој Анђелковић
www.amika.rs

... И КОМЕНТАРИ


АМИК: Види ово!
"За њима, испод врата се истеглила сиво-маслинаста мрља и отпузала низ улицу, саплићући се о њихове размахнуте сенке."
Пратила нас је! Вукла се за нама!

РАДЕ: Ко? Амеба?

АМИК: Па прочитао си! Octopodus Vulgaris!

ПРОТЕЈ: Нека страна служба, или наши?

АМИК: И наши, и страни... И није служба. То је стање духа. Рефлекс ка баналном.

ПРОТЕЈ: Молим?

РАДЕ: То је кад наручиш Абсолут вотку а они ти увале Балтик са старим лимуном и млаким ледом.

ПРОТЕЈ: Оним гренландским?

MNW: Гренландски млаки лед? То је ново у понуди.

КА5АН: Па, господо, у првом наставку нисте лоше прошли. Види се да радите, организовани сте, имате удружење и савремену опрему, бирате сараднике...

АМИК: Имамо и визију.

ЗЛАТАНА: Мислите на ону Вавилонску кулу?

MNW: Шта би са оним демоном на змају?

РАДЕ: Демон? То у кафић не залази.

MNW: Свиђа ми се. Вуче на хорор.

АМИК: Не треба нам тај остатак закаснелог романтизма.

ЗЛАТАНА: Ах, романтизам!

АМИК: Видећемо... Можда у наставку...

>>> Наставиће се...

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ИЗДАВАЧ – ПРИЧА СА ХИЉАДУ ДРУГОГ ЕКРАНА – 102. наставак романа и још понешто...

ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО СА 1003. EКРАН@ - 103. наставак романа