ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

           Ноћу, нестајала је прашума на обалама и остајала само река, вечита и једва чујна. Светлости брода су обасјавале дно па је „Арго“ био тамна сенка над којом лебди светла аура авантура.                       
          - Одисеја се приводи крају, Итака, www.amika,rs  је пред нама – медитирао је Амик. – Таман кад смо изгубили невиност путника – аматера и стекли искуства багабунда и професионалних луталица, богиња природа је почела да одлучује уместо нас. Шта смо постигли? – упитао је и заокружио прстом по сапутницима.
          Сви су ћутали и гледали га. Да ли он то озбиљно или опет нешто замотава?
          - Стигли смо до почетка епохе – допуни га Прекобарац - и до Платонове пећине и видели Сократа...
       


          
          - А са њене друге стране је крај епохе – настави Амик.
          - То ме интересује! – живну Протеј. – Како изгледа?
          - Нисмо стигли да погледамо – пожали се Амик. – На почетку свих почетака заробили су нас Стари Словени и хтели да нас продају као робље у Солуну.
          - Видели сте је, макар из даљине? Интересује ме како изгледа: дубоко, широко, високо, прозрачно...
          - Вишебојно, у тридимензионалном формату.
          - Фантастично!
          - Па баш и није. То су Платонове сенке, само кичерски офарбане.



          - Мене интересују бизнис-пројекти за крај епохе – објасни Протеј. – Знате оно: одабереш, узмеш аванс, радиш, профитираш...
          - А ако не успе? – бринуо је MNW. – Онда банкротираш?
          - Пу, пу пу... – одбаци урок Протеј. – Умеш нови пројект и новим авансом покријеш губитке, и тако до следећег пројекта.
          - И? Шта буде на крају?
          - Обогатиш се, или дође крај епохе.
          - Свиђа ми се такав бизнис-план – обрадова се MNW.
          - Да, самоодржив, увек ликвидан, вечан – објасни Протеј. – Вештина је у томе да буде што профитабилнији.
          - Па може ли?
          - Зависи од ортака. Ако су уходани – може. Ако се отимају за бизнис, значи да има много играча.
          - Нема монопола? – уочио је проблем MNW.
          - Буде, увек буде. Али тада је профит слаб.
          - Има, а нема? – хтео је MNW да разјасни.
          - Занимљиво – дипломатски их прекиде Амик. – Али то није врх онога што смо постигли.
          - А шта је то? – упита Протеј незадовољан што има нечега важнијег од бизниса.
          - Најважније је да смо разбили потентни мрак
          - Уштројили га? – неискусно провери MNW. – Не сећам се тога...
          - Не тако грубо. Постигли смо да Константинополис заблиста, још блиставији у импотентној тами.
           - Константинополис? – зачуди се MNW. – Тамо нисмо били.
          - Јесмо – објасни Амик. – Увек када смо разазнали шта је кич, били смо у Константинополису. Уздигли смо сјај уметности...


          - Мислите на паљење гусарског брода? – упита збуњени MNW.
          - Да, то је био врхунски перформанс на даљину, али медијски неуспех – оценио је Протеј.
          - Агенције нису јавиле – разумео је MNW. – Да то прескочим у мојој трилогији?
          - Тешко ће се обезбедити и документарност самог догађаја... – бринуо је Протеј.
          - Мислите: нема детаља туђе несреће? – упита Прекобарац.
          - Наравно – одговори Протеј. Све телевизије живе од тога.
          - То су ТВ пилуле среће – објасни Раде. – Гледате туђе несреће и уживате што се то вама не дешава него негде тамо, далеко...


          - Уживати у туђим несрећама – двоумио се Амик. – То ми делује морбидно.
          - Али јесте тако – потврди Протеј. – Ето, она рода која је разнела мој брод...
          - Та рода је била дрон – допуни га Амик.
          - Али они који су је послали јесу стварни и уживали су у томе.
          - И не бојите се нових напада?
          - Не док сам са вама. Ви сте тако непрофитабилни...
          - Могло би се рећи: ми смо ваша Сигурна кућа.

          - За бизнисмене, да. Али за вас... Шта ћете радити ако неки озлојеђени читалац, или сам аутор, одлучи да страдате?
          - Чекајте! – збуни се Златана. – Хоћете да кажете да смо ми стално на сцени? А мени је коса тако неуредна од ветра...
          - Дивна је! – утеши је ка5ан. – Обожавам када ме помилује по лицу.
          - Али то, бити на сцени а да то не знаш? – забрину се MNW. – То му дође као скривена камера...
          - Пре документарна серија – исправи га Раде.
          - Са књижевним претензијама – знао је Амик. – Још мало па побуна ликова против аутора.
          - Имаш тај проблем у роману? – упита га Раде.
          Амик потврдно климну.
          - Занимљиво. Али то је лако разрешити.
          - Шта предлажеш? – упита подозриво Амик.
          - Дај им оно што желе – убеђено предложо Раде. - Или их уразуми, без хепиенда.
          - Мислиш да потопим брод и да их оставим у води, на душу читалачке имагинације.

          - Ниси ти толико наиван – разјасни Раде. – Ти знаш да се читаоцима мора подилазити.
          - Претпоставимо – лукаво ће Амик – да смо ми ликови романа и да аутор треба да нас смири.
          - За смирење? – замисли се Раде. – Ка5ану ће дати Златану... А Златани уходан профил на Фејсбуку са хиљадама пријатеља...


          - Није лоше! – сагласише се ка5ан и Златана.
          - MNW ће добити улогу водитеља на ТВ...



          - ... а Прекобарац кућу на обали и неколико добронамерних суседа...



          - Протеј? Да направи нови бизнис којим ће се осветити за роду.


          - А себи? – упита Амик заинтересовано.
          - Да ме мој пријатељ Амик пита за савет о роману и да то усвоји.
          - Ох – изненади се Амик. – Каква велика жеља! А мени?
          - Теби? Па да објавиш тај роман и да он не потоне у мочвару непрочитаних.
          - Али то је немогуће! – успротиви се Амик.
          - Зато и јесте жеља – објасни Раде.
          - Остаће неостварена – разјаснио је Амик – Пореметила би се равнотежа на којој почива књижевни свет. Са једне стране је неколико тешких, политички натронтаних писаца...

а са друге стране мноштво лебдећих, неполитичких или другачије мислећих...
          - А ако ја финансирам ваш роман? – понуди Протеј.
          - Ех, господине Протеју! – одазва се Амик. – Неће вам се свидети.
          - Не бојте се, нећу га прочитати. Разделићу га вашим пријатељима и читаоцима...
          - Значи, стотинак комада – убаци осветнички Раде.
          - ... и свим својим непријатељима, а њих је подоста – настави Протеј.
          - Зашто њима? – упита Амик.
          - Каква освета! – опет ће Раде.
          - Да се збуне: шта тај Протеј хоће? И док га они читају, прочитавају, подвлаче и траже мишљења, неће ми сметати у бизнису.
          - Роман за збуњивање и узбуњивање – настави Раде.
          Амик је ћутао, замишљен. Имао је неку дилему.
          - Па прихвати! – наговарао га је Раде. – Може човек да се предомисли...
          - Тада ће ваши непријатељи знати – најзад се преломи Амик – где да пошаљу нове роде – убице.


          - То сам сметнуо с ума – покуњи се Протеј. – Ето како човек може да погреши чинећи добра дела. Хвала вам, Амик, може се рећи да сте ми спасли живот.
          - Каква дилема! – одушеви се Раде. – Објављен роман или људски живот! Тога се ни аутор не би досетио!

          Миливој Анђелковић

          www.amika.rs

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ИЗДАВАЧ – ПРИЧА СА ХИЉАДУ ДРУГОГ ЕКРАНА – 102. наставак романа и још понешто...

ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО СА 1003. EКРАН@ - 103. наставак романа