ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа

- Наши су! – проговори познати лежерни глас.


- Обуздајте се, у Солуну вреде по кесу златника, а женска и две-три!
Златана цикну и приби се уз ка5ана. Амик, Раде и специјалац MNW заклонише се иза стамених Прекобарчевих леђа.
- Браћо Словени – покуша Амик педагошки – зашто то радите? Ми смо ваши потомци...
- Не дао Световид! – проговори кнез али га габаритни господин прекиде.
- Ни речи! Прво бизнис, после прича! Предајте се! Иначе, раниће вас, па ћемо морати да вас продајемо са попустом. Сви ћемо бити на губитку!
- Ипак си успео – охрабри се MNW да га професионално похвали и иступи напред са својих неколико живота у резерви. – По којој цени си их купио, баш ме интересује?
- Хе, хе... – задовољно прогргољи Габаритни. – Као што сам и планирао. За сто хиљада са плаћањем у ратама преко франачко-баварске касе. Ви сте  прва рата и опипљив аванс за цео бизнис.


- Браћо Словени – завапи MNW – купио вас је за ситниш, а ни то вам никада...
- Заћути! – дрекну Габаритни – Хоћеш да ти оштрице заголицају ребра?
- Ја плаћам дупло за Габаритног! – покуша MNW да лицитира.
- Дупло? – изненади се кнез. – За овог овде? Ма, хајде...
- Продато! – дрекну врач и упери копље у леђа Габаритног. – Дај златнике!


- Донећу... – обећа MNW. – Нисам се надао бизнису...
- Ни овај нема! – разочарано ће врач кнезу.
- Мораћемо до Солуна – закључи кнез. – Боље њих шесторо него овај један, млитави...
- Без мене, добићете много мање – охрабио се Габаритни. – У Солуну су лукави трговци.
Врач помери врх копља ка нашим истраживачима, стреле се поново наперише.
- Предајте се! – дрекну Габаритни. – Да не штетимо, ни ми, ни ви.
Ваздух распара резак хук и киша ситног, мокрог шљунка се просу између њих.
- Ех, децо, децо... – зајеча прозукао глас.
- Мајка! – јекнуше Словени и спустише лукове и копља.
Из густиша поред Дунава изгега

- Прамајка! – обрадоваше се истраживачи.
- Опет се свађате, бијете... Крв би да... – она застаде и осмотри обе групе. – Хермесе!!! – викну продорним гласом.
- Крв би да лијете – услужно је допуни Амик.
- Није, него разбацујете! Ти, малецки, немој да ме допуњујеш!
- То му и ја стално говорим! – подржа је Раде.
- Ове твоје – и Прамајка се окрете Златани – притегни, превише си их распустила. Да, увек је тако код мршавица... Одабери једног-двојицу, а остале пусти низ воду, па како им буде!
Истраживачи се згледаше и сви, са надом и очајањем, уронише очима у Златану.


- Сви су моји! – одлучно изјави Златана и искоса погледа ка5ана.
- Сви? – зачуди се Прамајка. – Да ти не буде превише...
- Испод јастука чувам кесицу коју сте ми дали – досети се Златана. Или то доиста ради, то би само ка5ан могао да зна.
- Паметно, дете моје – одобровољи се Прамајка. – Биће од тебе права Мајка... Па, кћери, узми их све – и она критички одмери групу збијену око Златане. – Али пробери... !!!ХЕРМЕСЕ!!! Зевса ти твог!!!
- У селу сам, Прамајко – одазва се Хермес. – Жене се свађају, па их мирим...
- Исти отац! – прогунђа Прамајка и викну: - Добро, али пошаљи оне твоје имејле, али – ОООД!!!-МА!!!-х!
- Хоћу! Ево, стижу!!!
Зачу се неколико одсечних звиждука и златно-сјајни рој се појави над Дунавом.
- Гађајте, кукавице ниједне! – дрекну Габаритни. – Шта сте се укочили? Сетите се – кесе златника вас чекају у Солуну!
Словени подигоше лукове, наперише копља и погледаше у кнеза, кнез окрете главу ка врачу. Врач диже обе руке, око Прамајке се ускомеша ваздух у сјајно-жутом вртлогу и он их лагано спусти.
Десетак легионара искрсну на пропланку и окружи Прамајку.


Словени спустише лукове, оборише копља.
- Ко је то, тако ружно, наређивао? – строго запита Прамајка.
- Онај тамо, габаритни – једва дочека Амик. – Он је први почео!
- Хм, хм... – Прамајка се трепћући загледа у Габаритног. – Као да није наше дете! Ви, имејли, довуците га овамо!
- Гађајте! – зајеча Габаритни. – Само их је пет-шест између вас и златника! Додаћу и ја златнике, још толико!
Два легионара дохујаше до њега и зграбише га, у ваздуху се видела рука, па нога, и већ је био пред Прамајком.
- Окрените га! – нареди Прамајка, загледа се у његов импресивни задњи део и климну главом. – Лицем према мени! Чији си ти?
Габаритни се у очајању загледа у Златану, али она речито одмахну главом, а ка5ан му показа песницу. Амик нешто заусти, али га Раде тако муну да му се глас пресече на пола.
- Е, моја несрећо! – благо ће Прамајка. – Знаш ли ти, дете, ко то је Мајка?
- Мајка? – проговори Габаритни и важно диже главу: - Моја Мајка је Светски банкарски систем!


- Бар то знаш... – одобровољи се Прамајка и окрете Златани. – Узми га и врати тој белосветској...
Амик хитро иступи, мрежу са мраком и сенкама прошлости пребаци преко Габаритног и чврсто је притеже: - Да опет не отпочне неку кавгу!
Прамајка се окрете Словенима: - А ви, чекате златнике са неба? Птице вам зобају и оно мало усева, шума кука да је раскрчите! Кнеже, води их да раде, доста је било...
- Рата! – допуни је Амик.
- Не, него дангубе. Опет ти, мали! – и Прамајка се љутито загледа у Амика.
Али Раде је био ту, да га спасе: - Прамајко, ево, ја ћу га обуздати и васпитати!
Прамајка се окрете Златани: - Одабери, кћери, одабери... Нису сви за...
Раде превентивно муну Амика, али он је увређено ћутао.
- Баш сте ме уморили – пожали се Прамајка. – Ви, имејли, могли би да понесете и мене, а не само да разносите...
Она заћута, ослушну, загледа се у Амика и климну главом: - Слушајте Мајку, децо моја...
Легионари је окружише и узлетеше. Када су били златасти бљесак изнад шуме Амик се охрабри: - ... а не само да разносите проблеме! – изрече он, дубоко одахну и повуче Габаритног уфалчованог у мрежу: - Покрени се, муко наша!

Вратили су се на Арго, а Словени су нестали у шуми. Али, били су ту.
- Господо Словени! – повикао је ка5ан. – Не брините, ви ћете населити Византију! Ваше сенке ће остварити велика дела!
- ЕЕЕ-ллааа! – одговорила је шума.
- Од којих ће – повикао је и Амик - остати само сенке!
- ЕЕНН-ККЕЕеее! – све је разумело дрвеће.


Габаритни се скупио на крају шанка и уплашено гледао.
- Ех, ти! – рече му ка5ан. – Наша муко, а сада и обавезо! Колико би добили за тебе у Солуну?
- 5ре! – запрепасти се Златана и први пут му се обрати по имену.
- Шалим се, драга – утеши је ка5ан. – Мада би и то било добро дело... И, шта сад? Морамо да га вратимо Мајци банкарства и што више удаљимо од Словена, у простору али и у времену. А то одређује само један правац!
- Идемо кући! – узвикну Амик и нико му не приговори.
Спојили су прсте у Магленој соби и Дунав је посивео, два браонкаста набора дуж прамца поново су ширила дискретан мирис хлора.
- Могао си да откупиш Солун за Словене – вајкао се Раде погледајући Габаритног. – А ти, ништа! Ни рецепт за медовину!
- Знате ли наставак оног њиховог романа? – упитала је Златана.


Габаритни је изненађено погледа и жалосно одмахну главом.
- Да је знао, драга – објасни ка5ан – да ћеш му ти бити привремена помајка, прочитао би цео серијал! А онда, ја бих се баш забринуо...
- Али, драги, како можеш... Па он има погрешне габарите! Заиста, заслужио је нешто страшно, а ипак хумано...
- Да га запослимо као наставника у школи – предложи Амик. – Или сарадника у култури?
- Требало је да га приженимо неком Словенком његове струке – вајкао се Раде.
- Нема такве у целом племену.
- Има! Баба врачара!
- Треба га потопити у Дунав да му историја оплемени крв – предложио је ка5ан. – Или му да му лепенски песак тутнемо под узглавље.
Габаритни диже главу: - Господо, не заборавите – ја сам банкарски експерт и мастер финанијских наука!


- Ма шта кажеш! – одушеви се Раде. – Баш таквог тражим! Бићеш помоћник у шанку и четврти за покер!
- Може и рачуновођа брода и мали од палубе – допуни га ка5ан.
- Видиш, несуђени колега – укључи се MNW – има вештина о којима твоја банкарска мудрост и не сања!
Амик задовољно затрепта и климну главом Радету – њихов пулен је стигао чак до Шекспира.
За то време Раде и Прекобарац су заседали за шанком са трећим или четвртим пићем пред собом.
- Сместићемо га у «Сигурну кућу» – обавести Прекобарац Амика. – Да стекне породицу и кући намакне паре.
- И то је решено! – задовољно ће Раде. – И ми умемо да будемо ефикасни и транспарентни! А сад, мали од палубе, пусти ону моју и да видимо колико знаш!
Габаритни невољно оде до музичког стуба и, на Амиково изненађење, одмах пронађе CD.
- Овако – замисли се Раде – пази сад: ако ја имам кенту а ти два пара, колико карата треба да промениш?


Бродом одјекну 

Док се Балкан још мешкољи
И док светлости још има
Господе подари сваком по жељи
И не заборави, молим те не заборави
На мене!

Арго је грабио ка Amika.rs-у, а Раде и Прекобарац се куцнуше за срећу са новом туром пића. Амик радознало погледа у натуштено небо. Пожурујем, помислио је, још је рано за небеске знаке.



Миливој Анђелковић

Аутор се посебно захваљује на добијеним одобрењима за коришћење уметничких радова и фотографија (бројеви означавају стране романа и редослед рада на страни):

Мирољуб Тодоровић: 43 mejl-art-signal, 48 3 krikzvezdosaura, 49 1 koracati, 51 3 corbaod-mozga, 52 4 gordijev-cvor4, 60 2 ajnstajn, 85 2 vizuelna-pesma, 125 šaptati i voleti 139 1 mail-art;
Андреј Тишма: 26 realtargets, 64 2 kolaz9, 95 Barpu, 132 Boticelli, 134 Zenkor, 137 osmeh_s, 142 original, 147 1 (мања слика - Б.Л.)
Јован Ераковић – Jone: www.ciklonaut.com 14 2, 55 2
Аљоша Дурић: Crom Alternative Exchange Association, 48 1 i 2
Мр Милан Блануша: Beckmann, 36 2
Немања Шаровић: nacionalnaklasa.com 16 1
Др.сци. Семир Сам Османагић: semirosmanagic.com, 21 1
Пеђа Супуровић: Tačka, 42 3

Аутори фотографија и слика коришћених по CC лиценци (“Creative Commons license, Attribution”) по редоследу страна и  фотографија на страни:

6 3 by Don Galloway
7 1 Becklin
7 2 Bruegel
8 1 Dr. Dwayne Meadows
8 2 Amika, A. DeVos
9 3,  14 1, 18 1, 21 3, BlakeW
10 4  Amika, ie_browser итд.
У књизи су наведене све, до последње стране.


… И КОМЕНТАРИ

Eleonora Luthander:

Pročitala sam sa zadovoljstvom, a najviše mi se svidelo ono Radetovo "Ђенге полуде када су код мене, не могу да се скрасе..." – toliko da sam o tome napisala pesmu (pesma i ovaj komentar su uključeni u tekst vizuelnog romana ovde) http://vizant.blogspot.com/2009_10_01_archive.html
* * *
Procitala sam i pogledala «Његово Величанство Издавач - прича са хиљаду другог екрана визуелног романа "Насељавање Византије"”. Mnogo mi se svidja: Prava bajka, prva pročitana posle jedno 40 godina. Strašno...mislim na to što 40 godina nisam čitala bajke.
Najvise mi se svidelo ovo:

"Тако сам звао тетку која ми је причала приче пре спавања. Усмеравала је моје снове и научила ме да се не плашим ничега што умем да опишем…"

Snezana Moracic:

miko, zreo si za MOMU barabar sa Marinom.

Amika:
Može da se čita, gleda, izlaže na panoima, emituje na ekranu, izvodi na sceni…
Zanimljivo je kako se sa promenom slike pomeraju nijanse značenja.
Apsolutna varijanta bi bila da se uporedo daju dve-tri-četiri slike različitih stanja, predmeta, emotivnog naboja pa da čitalac sam…
Ali čitalac neće da bude kreativac, njemu je lepše kao potrošaču…

Škera:

Odlična ideja i realizacija. Sam Internet ima potencijal koliko i sve umetnosti zajedno.
Samo napred Miko.

milosk:

Zanimljiv eksperiment, ipak se u necemu kosi sa savremenim tokovima umetnosti, a to je duzina. Kratka forma pobedjuje, kompozicije od tri minuta naspram dvosatnih simfonija iz devetnaestog veka, video spot u odnosu na osmocasovnu verziju Fani i Aleksandar, pomodni haiku prema Ani Karenjini. I heterogenost, koja lici na sastav Verdijevih opera – malo slike (kulise), malo glume (ne narocito dobre, obicno), malo pevanja, muzike, mnogo patosa i gustog smisla koji mora da stane u malu flasu…moguci stalni sukob smisla teksta i smisla slike. Vizuelni roman i nije narocito nov, jer bi se tesko dao zamisliti nevizuelni roman, pa i najklasicniji. Morale bi da mu se nametnu konvencije (novog)zanra, u pogledu duzine. To dodje kao neka vrsta knjizevne „instalacije“, malo kabasto, ali sa vise vizuelne skrtosti moglo bi da pruzi sasvim zanimljive plodove, lude gljive. Predlazem da se vizuelni deo ogranici na crno-belo a duzina na cetiri puta po cetiri tekst-slike. Ko prekrsi konvenciju zanra, utisnuce mu se IP adresa zaracem na celo. Pozdrav, Milosk.

Snezana Moracic:

ako sam dobro razumela, VR/vizuelni roman/ si zamislio kao jednu beskonacnu promenu koja bi trajala dok traje civilizacija, s tim sto bi se menjale tehnicke mogucnosti i to bio kao neki dokument civilizacije kroz vekove?
da li si na to mislio, ako nisi, evo ideje da je zapocnes s tim sto ja dobijam ‘royalties’
taj roman koji pisu civilizacije, svet, taj globalisticki roman bi bio ustvari manifest zivota na zemaljskoj kugli.
naravno, svako bi koristio ’svoja sredstva’ izrazavanja.

Amika:

Škero, u pravu si za potencijal. Medjutim, trenutno, vizuelni roman prevazilazi mogućnosti medija, on traži slobodniji izbor slika, veće mogućnosti za obradu teksta, neograničeni prostor koji će sam da definiše, rasporedi, podeli i time otvori u dubinu. U objavljenom primeru ne smem ništa da taknem jer se pomeri i sve ostalo, pa su neke slike nezgrapne a tekst – bez mogućnosti izbora – «na zrnu pirinča», nesrazmeran u odnosu na slike…
Na sajtovima je veći izbor i lakši rad, ali – dok stekneš to znanje i veštinu prestaćeš da pišeš bilo šta osim kodova i čitaćeš samo uputstva za primenu, stara i nova.
Internet se razvija ka vizuelnom i videu, reč je za sada putokaz do slike. Interpretacija slike ne postoji, ona se podrazumeva u datom obliku i idemo dalje, ovo je najbolji od svih svetova, evo vidite slike…

Škera:

Da, blog je veoma nezgodan za manipulisanje slikama.
Ali, ja sam govorio o samom Internetu kao umetničkoj formi. To je kao nekakva zona sveopšte „ljudske svesti/podsvesti“, svima na raspolaganju, a opet toliko velika da je uistinu „zona sumraka“. Umetnost zone sumraka, umetnost surfovanja, kretanja po toj zoni… Mislim da je akcenat na tome. Kretanje slično onom u beskrajnom svemiru, postoje svakakve zvezde i planete, treba tražiti i naći onu/one koja je pogodna. Duh Interneta je avanturistički duh.

Amika:

Duh Interneta je avanturistički duh – upravo tako. Internet je jedini medij koji zahteva neprekidnu aktivnost, nema opuštanja i prepuštanja da te medij vodi…
Miloše, kratka forma, da, na nekoliko ekrana, pa se linkovanjem povezuje sa drugim – to i jeste ideja, ali to traži pregled cele strukture, koju dobiješ kad sve završiš, a bloG te svodi na mesečno, godišnje, poslednje…
Ima jedan «medjunastavak» pre ili posle 18. nastavka – to je ovde http://vizant.blogspot.com/2009/11/9.html
VizElInkKa kal. 9 – Točak smrti – Vizuelno Elektronsko Interaktivna priča na 9 Ekrana… Nova forma, koja je nova samo po mediju na kome se pojavljuje, ali medij formira i poruku…

Snežana, taj «VR/vizuelni roman… kao beskonacna promena koja bi trajala dok traje civilizacija» to je Internet. Kada bi povezali naše i srodne sajtove, pa sajtove koje smo linkovali, dobili bi nešto slično.
Naseljavanje Vizantije je pokušaj da se stvore tačke otpora u praznini Interneta, središta koja se odupiru «nomadima komercijale i varvarima duhovnosti», virtuelne stanice koje nisu zaboravile tekst, gde reč prethodni i prevazilazi sliku ili sliku stavlja u novi kontekst.
Proširenje mogućnosti i romana, i Interneta, svakako, uz moju nameru i trud da sve to ima i neku književnu vrednost.
Rezultat bi trebalo da bude trostruk: štampana knjiga, CD sa punim sjajem elektronskih boja i elektronski vizuelni hipertekstualni roman na Mreži koji nastavlja da se širi, dopisuje, komentariše i povezuje sa sličnim ili kontrastnim

Snežana Moračić:

dok ti razglabas sa sultanom i seherezadom, cameron snimio film, zaradio stotine miliona sa svojim avatarima.
ili pisi ljubavne jade seherezade / i rimuje se cak/ sa evnusima i sultanom, nesto kao seherezada i sedam evnuha, ili kaligula sultanizam, sa ubistvima, silovanjima, incestima…sve sto su stari rimljani i grci vec prosli i savladali, novi svet jos uvek pise – snima - reciklira te iste emocionalne ispovesti.
mnogo si ga iskomplikovao, dok pohvatam ko zasto kako kada.
znas onu staru englesku KISS /keep it simple, stupid/…

Stevan Sarcevic:

Moram reci da sam pomalo zatecen, narocito virtuelnim romanom (Osvajanje Vizantije?) O.K. ja sam pocetnik u ovim stvarima, ali ideja mi deluje odlicno ( za mene jos nevidjeno). Ono sto sam procitao (ne bas mnogo) deluje mi kao opsti haos, i pretpostavljam da ce pre ili kasnije neko to srediti... ili nece?...
Kako se ukljucuje u tu pricu? Deluje mi prilicno intrigantno.
...
Sve mi deluje (sa izuzetkom najinteresantnijeg, odnosno Vaseg virtuelnog romana) kao jedan solidan fantasy casopis.

Aleksandar Pirožkov:

Sto se tice Vaseg romana Naseljavanje Vizantije, pogledao sam na mrezi 37, 38 i 39 nastavak. Obzirom da sam to gledao na poslu, nisam stigao pazljivo sve da procitam i pregledam, ali moj prvi utisak je fascinantan. Drago mi je da ste uspeli da povezete muziku, sliku i rec u jednu neraskidivu celinu. Pogledacu sve pazljivo za vikend.

Nada Petrović:

Samo da znaš.... MNOOOOGO mi se dopada način na koji se igraš formom i sve prerasta u delo koje je van okvira poznatih (i priznatih) u prozi... da si živ i zdrav na mnogaja leta...

Marica G. Popović:

Gospodine Milivoj
Želim Vam srećan rodjendan i da ispred Vas bude još ovoliko godina, koliko ih je ostalo iza Vas. Vi ste nešto najstimulativnije na ovom fejzbuku. Svaka Vam čast i da Vas zdravlje još dugo, dugo služi, a sreća da vam bude verna družbenica.
S poštovanjem Marica Popović

Мирослав Лукић:

Postavio sam link Tvog vizuelnog romana na jednoj od pose'enijih stranica
Sazvezdja ZAVETINE,
vidi http://m950.wordpress.com/
To je Bozicni poklon za Tebe.
Sve najbolje, jos jednom: dobro zdravlje.

ОЛГА ТОКАРЧУК О САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

¨     (код писаца) пре свега, да се ограничи властита егоистична причљивост.
¨    
<> у улози читаоца, често ми смета та опширност, остатак „другог времена“, које данас више не постоји.
¨    
<> потребно нам је приповедање које би се подударало с нашим доживљајем времена и начинима нашег размишљања, потпуно другачијим
¨    
<> Ум који у свакодневном животу комуницира с ТВ-ом или компјутером више не опажа реалност као низ дешавања која следе једно за другим… То је пре нешто као прозори
Wиндоwс-а, који се отварају и затварају, а ми их спајамо и дајемо им потпуни смисао.
¨    
<> реалност постојања више тачки гледишта. Свет је међусобно слагање тих тачака гледишта, потрага за заједничким имениоцем.




А ово је бонус + плус за све читаоце - усликани сте! Сада и убудуће и ви сте део романа!

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

ОД БОГОВА ДО ПЛИЋАКА – 74. наставак романа