ПЕВАЊЕ, ПУЦАЊЕ, ВАТРОМЕТ И СЕКС - 83. наставак романа

- Ево, имамо директно укључење са господином Хермесом! – настављао је водитељ Жоли. - Да чујемо!
- Уууххх... оох.... јој.... ооох...

- Предлог, молим! За нашу нову ТЕМЕЉ-КУЋУ!

- Аааххх.... тооо.... Тоо! ... Предлог? УУУх! Знам... Знаааааам! ДВА.... Оооох....Јој.... ЈАСТУЧИЋА... оох.... за.... јој.... КО.... ЛЕЕЕЕЕЕЕЕ.... НААААААААААААА!!! Уууууууууух!

- Два јастучића? Занимљиво. Оригинално. Мада није са божанских висина.

- Али, зато је .... уххх.... оххх... практично...
Господин Жоли ослушну и диже руке. – Господину Хермесу се јавила Прамајка. Чујмо.
- Хермесе, синко! Исти си отац! Није баш време, али ајд`... Нека буде женско и постане Мајка!

- Хвала, Прамајко! И да знате да сам вас послушао!

- Лепо, баш лепо... Волим то да чујем... А у чему?

- Рекли сте да не заборавим Гуску.

- Гуску?!?! Хермесе, Зевса ти твог! Зар Гуску!?! Твој отац је бар бирао! Рекла сам Гуску, али као комшику!

- Да, комшику... Помогла је као добар сусед. Простирала је папрат под колена...

- А тако... Па, ко је изабраница, кажи Прамајци? Баш ме интересује! Лија или Пчела?

- Прамајко, па ви мене уопште не слушате! Зар вам нисам рекао да ме ОБЕ обожавају!
Господин Жоли се размаха, рукама запуши уши, публици показа свој захвални задњи део.
- Хеј, ви, у backstage–у!

- Искључите ту... ту... божанску.... бласфемију!

- Извините, лепи моји – окрете се он гледаоцима - управо сте чули, богови не греше ни кад је... šetaju по планети... Свако може да, хм, šeta као Хермес, мада није Хермес, и успут да опреми ТЕМЕЉ-КУЋУ... Шта да унесемо у њу?

Амик и његово друштво дубоко се замислише, а златаста пројекција веренице господина 55 заинтересовано диже главу из савијене тубе и нетремице се загледа у Жолија, као да се присећа где га је већ видела.
- Југо маси... ! – неразговетан узвик узнемири гледалиште.
- Молим? – зачуди се Жоли. – Југо за масовно коришћење? Кабрио модел?

- Не тај! – јави се глас. – ЈУГО-МАСЕРАТИ! За пробране и одабране!
- Е, то је нешто треће! – обрадова се Жоли. – Ево га!

- ЈУГО-МАСЕРАТИ – сладио је Жоли. – За екс-југовиће и све остале EXиће... YU-GO OUT, MASERATI GO IN! – преведе он одмах. – И Велики Маниту ће то разумети! А сад, идемо даље! Више! Даље, још више, најдаље!
Прозрачна пројекција веренице узбуђено се промешкољи, ланчић зацилика и она се истеже до струка из тубе и нешто шапну ка5ану.
Ка5ан 5ар 5ровић самоуверено диже руку и сачека да се галама у амфитеатру стиша.
- БЕЛЕ РУКАВИЦЕ! – узвикну. – Предлог госпођице у мом друштву!  

- И то оне дугачке – додаде таман глас из масе. – Оне до лаката!

- За све даме, госпође и господичне – прихвати Жоли. – Кад заврше послове кућевне, сексоманичне и друге сличне...

- Ама не! – исправи га тамни глас. – За господу! Кад обаве бизнис-послове, да им руке буду чисте!
Жоли се укочи на средини сцене и погледа у backstage. Ослушну и вратио се пред публику.

- Предлог госпођице се прихвата! Образложење тамног господина ће се преиспитати! Демократски – додате он – у складу са једнаким правима и шансама за све...

- Шта рече?! – трже се Раде. – Понови ту последњу реченицу!
Жоли се обазре и повуче ка backstage-у.
- ПОНОВИ, КАД ТЕ ЛЕПО PROSI! – грмну Прекобарац, истеже се и залевитира изнад седишта.

- Рекао сам... – опрезно је отезао Жоли. Поправи лептирку, накашља се, ослушну. – Преиспитаће се...

- ОНО ПОСЛЕ! – Раде скочи на седиште. – ТО ПОНОВИ!
- Демократски, без сумње... – отезао је Жоли. – У складу са једнаким правима и шансама за све...

- ТО!!! – обрадова се Раде. – Чим НАЈ-МАНТРА звекне, чука ми стрмекне! НЕВИДЉИВОСТ!!! Невидљивост треба унети у ТЕМЕЉ-КУЋУ!

- Зашто невидљивост? – зачуди се Жоли.
- Зашто – зашто? – зачуди се Раде. – Па све добре ствари су невидљиве!
- Занимљиво... – отеже Жоли, ослушну гласове из backstage-а и врати се на сцену.

– Потпуно сте у праву. Ето, имали смо Берлински зид...
Жоли победнички рашири руке и заокружи изнад глава присутних.

- Био је тако грубо склепан и банално видљив! Видео се из полит-зем задруга! И из корпорација Мoney-Мoney Duo Hanny za nani-nani... Видео се са Авалског торња! Из свемира! Бајали смо, и чарали, док га нисмо претворили у милијарду сувенир-циглица! Њихова идеологија је постала наш бизнис, а Берлински зид је добио нову димензију - невидљивост!

- И подигли сте – убаци тамни глас из масе – невидљиви Шенгенски зид!
Жоли се болно сагнуо и заколутао очима.
- Господо – простењао је – молим вас! Prosim lijepo! Немојте то да ми радите... Ниске ударце не уносимо у Темељ-кућу...
- Ни Шенгенски грудобран – довикнуо је неко.

- Сјахао Курта да узјаше МиМиФурта! – присети се народне пословице трећи.
- Унећемо само Велики кинески зид и долме Марије Терезије!
- И бране на Ђердапу! – допуни га тамни глас.
- Господо! – покуша Жоли да уведе ред. – Не може тако! Чули сте малочас – демократија! Али, она је невидљива. Зато сам ја ту, видљиво наочит...
- Уааа, видљиви! – узбуди се тамни глас уз аплауз многих.
- Е, сад ћеш и ти постати невидљив! – подвикну Раде и зграби Прекобарчевог моћног Буџислава.
- Не то дугменце! – узбуди се власник штапа али узалуд. Раде је већ левитирао изнад седишта и збуњено посматрао свет одгоре.
Амик скочи и пружи руку. На зглобу осети чврст, пластично гладак стисак Златаниних прстију. Госпођица одлучно климну главом и шапну: - Не ометајте ситне животне радости, молим вас!

- Ако нанишани, добро је! – прокоментариса ка5ан 5ар 5ровић. – Нема шансе да погоди!

Раде подиже Буџислава једном руком, упери га у маглену копрену изнад арене и посрте. Екран поред Жолија прште у ватромету срче, други прасну као топ-петарда разбацујући искре небеске боја.

Жоли нестаде са сцене.
- Е, ово је било баш видљиво! – изјави Прекобарац.
- Претворио га је у невидљивог! – затапша Златана.
- И то са ватрометом! – додаде ка5ан 55. – Честитам, гос`пон Раде!
Раде поврати равнотежу и спусти опасни штап.
- Замало да опалим! – изјави и загледа се у бину. – Ко је то пуцао?
Два бивша екрана, као црне рупе, емитовала су празнину и пустош.

Миливој Анђелковић

www.amika.rs

... И КОМЕНТАРИ

Раде: Секс, па на екс! То спасава овај наставак...

Протеј: Дивим се вашој прецизности! Оба екрана!

Раде: Заиста, ко је пуцао?

Амик: Чим мантра звекне, твој пуцањ одјекне...

MNW: Мислите на оно “преиспитати демократ...“

Раде: Да се ниси усудио да то звекнеш до краја! Хоћеш да ми чука стрмекне?

MNW: Само питам...

Раде: Питај Жолија. Он зна све о невидљивим појавама.

Златана: Најзад да се и ја појавим...

Ка5ан: И то у пуном сјају...

Златана: Ја и Прамајка смо главне у овом наставку...

Ка5ан: Да, драга...

Протеј: Оно објашњење господина са тамним гласом... Оно о белим рукавицама?

Прекобарац: Демократско, из масе.

Протеј: Невидљиво, анонимно...

Прекобарац: Тешко је волети демократију када нам не подилази...

MNW: То треба демократски преиспита...

Раде: Опет ти мали? Хоћеш да те звекнем, или да стрмекнем?

Амик: Де, де... Смирите се. Нећемо помињати мантру.

MNW: То је тамни почетак моје каријере.

Златана: Изрекли сте дивну реченицу: „Лако је волети бога...“

Прекобарац: То је Прамајкина реченица.

Амик: А наставак је: „... љубав се учи на гусанима“.

Златана: Прамајкина? Види се женско искуство.

Прекобарац: И то је невидљиво, као зидови. Али се често осети...