ПРВО СЛОВО ВЕЛИКОГ КОДЕКСА - 76 наставак романа и КОМЕНТАРИ

Читали су, прочитавали и понекад се згледали:

>> - Мој побратим Амик? – Раде се значајно осмехну. – Новинар без листа, боем без кафане. Ерл Од Шездесетосме...



Име је добио по адреси градилишта које се појавило тамо где се он нашао. Или је град назван по њему док је он сам још био безимен, тако некако...
Прекобарац замишљено климну главом. За његово постисторијско искуство то није било необично.
То је питање избора, мислио је Амик. Линија додира између интелекта који тражи и темперамента који би нешто сигурно. Кула у облацима побуне постала је градилиште на електронском песку.


Времена препуштања пред филмовима и телевизором су прошла.  Велика Мрежа тражи активност. Сваки њен електронски чип је мали жиголо који те зове, наговара и убеђује да кликнеш баш на њега и  задовољиш знатижељу, оствариш амбицију и потрошиш време радозналости, разоноде, симулације, креације...  
- Док се не саплетеш на леђно умрежавање - додао је Раде. 


Сила која је јабуком гађала Њутна дечја је прича у односу на гравитацију наших живота. Садашњост, свакако, али колико је у њој замаскиране прошлости? Време не пролази, оно је залеђени глечер сећања. Његови одблесци нас заслепљују; они се додирују са вечношћу и враћају очврсли и наизглед коначни.
- Као бумеранг који погађа у повратку – потврдио је Раде. - Његов циљ је оно што је  промашио.
          Стари филозофи су били у праву, мислио је Амик. Свет јесте равна плоча, али екранска. Није на леђима корњаче већ велике, многоглаве Octopodus Vulgaris...


Оне која нас додирује хладним крацима, све ољигави и гута људе и догађаје, деценије и државе.
Сада, када је Oсtopodus отпузао на нове насловне стране, из нас би могла да се изнедри  хоботница ТеХта, успуже на камен и својим крацима отвори Визуелну Књигу Света и насели Византију чији се цветови помаљају из јајета електронске Liber Mundi...



Самоподвижно исцртавање слова рукописне књиге и уцртавање шара и слика у вишегодишњој осами писарнице...
  

... вратило се, али сада са космичким убрзањем. Неколико кликтаја миша који проналази и позајмљује шаре, цртеже и готове слике...
  

Само се још ТеХт опире.
Он је срж која се мора излучити, слово по слово, кап по кап, као и у манастирској осами.
- Па, добро... Савладаћемо слова! – Амик је прихватио изазов. - Послаћемо караване ТеХтова да населе Византију.
Пуцнуо је прстима и одсјаји залеђеног ВрЕмЕн@/ТеХта обасјали су зидове кафића.



- Ха! Види ти ово! – изненадио се Раде. – Извештио си се. Али ствари су сложеније од мађионичарских опсена. Теби не треба Худини, треба ти менаџер, маркетиншки frontman на јавном stage-у. Ево, овако ћемо:

КОНКУРС, ПОТЕРНИЦА И ДОБРОДОШЛИЦА

ТРАЖЕ СЕ:
- Пријатељи, сарадници, караванџије, путници, насељеници…
на Мрежи и у животу!
- Идеје, предлози и правци кретања за НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ

Банализација Мреже је OUT, Виз@нтија је IN!

И објаснио: - Изградићемо штит! Не антибалистички, ни онај за ратове звезда. Све је то спорно. Већ прави, цивилизацијски. Виз@нтијски!


Тада се појавио Прекобарац и догађаји су почели да се нижу, као добро спаковане карте у покеру. <<

Миливој Анђелковић

         ... И КОМЕНТАРИ:

Амик: Види, види! Ерл од.... Прави пријатељ зна и оно што си ти заборавио...

Златана: Град је добио име по госпо`н Амику! Како је то лепо! И ја ћу да изаберем неки град...

MNW: Одаберите Лас Вегас. Кажу да су његове светлости залеђени ватромет. Па да сви дођемо у Лас Златану.

Раде: Овај електронски мали жиголо који се помиње баш ми је симпатичан.

Протеј: Негде сте се срели?

Амик: Јесу. Познанство са бео-Пигала.

Ка5ан: Не разумем шта фали електронској равној плочи? Странице књиге су такође равне плоче.

Амик: И текст исписан ручно је нека плоча. И све што видимо око себе. А около су друге... плоче-странице.

Раде: Мислиш – свет као огромна књига?

Амик: Као неуређена библиотека.

Прекобарац: И онда дође неколико подобних књигољубаца и почне да прекраја странице и меша књиге.

Амик: А Рокфелер постане нови Аристотел.

MNW: Мени се више свиђа ова Габи. Баш је фенси. Записаћу њену адресу...

Раде: Текст за конкурс – потерницу ја сам предложио, то је тачно. Али ово о штиту? То су Амикове речи. Само он мисли на тај начин.

Амик: Шта ту није у реду?

Раде: Ја бих то једноставније. Хајдете са нама, да вас не туче чарлама, тако некако.

Протеј: Господо, пројект ми се свиђа. Моја банка – Протеј и 40 експерата – даће вам финансијску подршку

Раде: Може, али да промените име у Али-Баба и 40 Протеја.

Протеј: Али-Баба? Нешто ми је познато... Таква банка већ постоји.


Раде: Могуће... Него, дођите да вас обавестим о кафићу „Код Јужне капије“ који тражи спонзора на светском нивоу...

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

ОД БОГОВА ДО ПЛИЋАКА – 74. наставак романа