ГУСАРИ ИЛИ СТРАДАЛНИЦИ – 72. наставак романа

           - Направио сам преглед нај-догађаја на нашем путовању – похвалио се MNW. – Али...
          - Имаш проблем? – упита Раде.
          - Има много да се пише да се све то само помене, а описати... – и он немоћно одмахну руком.
          - Испричај у диктафон, као Раде – посаветова га Амик. – Па, једног дана, кад измисле секретарицу за глас...
          - Немам ни поенту – размишљао је MNW наглас. – Задњи велики догађај је паљење гусарског брода. Ја сам га прегледао, а нисам видео ни једног гусара.
          - Видели смо њихове ознаке и симболе на броду – објасни ка5ан. – У поморству, то је довољан разлог.



          - Значи, спалили смо брод због ознака на њему? – упита MNW.
          - Ако ти то смета, напиши да сам ја, ка5ан 5ар 5етровић, спалио гусраски брод.
          - А шта ако су те ознаке исцртала нека деца, играјући се?
          - Деца? – замисли се ка5ан. – Видео си децу?
          - Нисам, али... Можда то и нису били гусари...
          - Клинци! – ужасну се Златана и удаљи од ка5ана. – Страшно! Деца!
          - Бивша деца која сада пуше па су спалили сами себе – објашњавао је ка5ан.
          - А ко није пушио у младости? – упита MNW.
          Велико ћутање прекри брод.
          - Ја сам још увек млад – објасни Раде и запали цигарету.
          - И ја – додаде Амик и потапша своју велику лулу на столу.
          - Да, то је пламена, тамна мрља на нашем путу – настави MNW. – Минус поента. Заувек ће остати дилема...
          - Да, разумем! – настави ка5ан. – Да ли смо ми, храбри путници, спалили гусарски брод или је ка5ан спалио неку невину децу?
          Он нагло успори и окрете брод.
          - Е, те дилеме неће бити!
          - Не!!! – повика Протеј. . Неки тамо брод, мање-више...
          - Да, то се догађа – неуверљиво га подржа Прекобарац.
          Раде, Амик и MNW су ћутали.
          Златана са надом погледа ка5ана и приви се уз њега, као да каже: ја сам уз тебе и у неизвесности, бар за сада...
          - Дилеме неће бити! – узвикну ка5ан и Арго свом брзином појури натраг.



          - Али... – збуни се MNW. – Ми се враћамо код гусара!
          - Гусара? – упита ка5ан не скидајући поглед са реке. – Малочас рекосте деца... Е, баш хоћу да видим ту децу!
          - Али гусари! – прошапта MNW. – Шта ако нас нападну?
          - Знаћемо да нису деца! – објасни тврдо ка5ан. - Неће бити дилема!
          Сви су ћутали, забринути.
          Прекобарац сиђе у кабину и врати се са шареним корицама мача.
          Види ти њега, помисли Амик. Он ће сабљом на гусаре!
          Међутим, Прекобарац без речи из корица мача извуче свој чувени ласерски штап – Буџислава лично.



Оног кога је његов далеки предак добио на картама од Мерлиновог унука.
          Амик се одмах осети боље. Ни ми нисмо без заштите, помисли и привуче своју велику лулу – могла је да послужи као кратка буџа која дими пре и после боја.
          MNW се осврте око себе, преврте џепове и најзад привуче на дохват руку велико, тешко весло. Подиже га и замахну – тешко, али могло је да га одбрани од једног, остало ће Прекобарац, Амик и остали.
          Раде потражи нешто оштро и робусно и насу дупли, чисти вињак за себе и Амика. Овај први пут од како се друже остави пиће са стране, био је заузет пуњењем луле до врха.


          - Господо, да ја то решим, имам бизнис-план – неуверљиво предложи Протеј али му нико не одговори.
          „Арго“ се претвори у брод тишине на коме се чуло само бректање мотора и пућкање Амикове луле. Ћутање, отежано неизвесношћу, скаменило је ка5аново лице, забринуло Златану. MNW је радознало погледао около, Раде цуцлао кап по кап вињака, а Протеј је био у дилеми – бизнис-план за гусаре, то некако, али за децу?
          Најзад се изнад крошњи појави танак стуб дима.


Били су домак спаљеног брода. Да су њихове очи имале разорну моћ разгрнуле би лишће, повиле стабла, претражиле олупину брода и километре обале. Праведан чин или страшан злочин?
          Ка5ан сигурном руком смањи брзину „Арга“ на најтишу и сада су клизили реком уз зуј мотора, као да их прати рој пчела.
          Најзад се иза окуке појави брод са танком перјаницом дима. Корито брода је било неоштећено али је палуба, кабина и потпалубље сагорело у загасито мрку хрпу пепела која се понегде димила.



          На обали, десетак људи са марама на глави и око врата изненађено се загледа у њих. Неколицина потрча ка броду, али их прамен дима опомену и они  променише правац ка чамцима које су остали већ гурали у воду.


Није се видело да ли су наоружани или не, дугачке кошуље су им прекривале набубреле појасеве. И у чамцима је могло свашта да буде – рибарски прибор или пушке и мачеви?
          - Сачекаћемо, да се изјасне! – нареди ка5ан и заустави „Арга“ на неколико метара од спаљеног брода.
          ¿Alguien se metió en un incendio? – викну он!
          - Да ли неко страдао у пожару? – Прекобарац хитро преведе да сви чују.
          ¿Quién pregunta? Eres nuestro padre, ¿estás preocupado? – чуо се одговор.
          - Ко пита? Ти си наш татко па бринеш? – преводио је Прекобарац.
          ¿Había niños?  – упита ка5ан.
          - Да ли је било деце? – сви су чули превод питања.
          ¿Qué, niños? ¿Tienen niños a bordo?
          - Кажу: Шта, деца? Имате децу на броду? – преведе Прекобарац и додаде: - Ови би хтели младо робље...
          Један чамац се отисну ка њима. Са друге стране приближавао се други.


         - Les encanta mucho a los niños ... Necesitan rizos y medicinas ... Queremos ver y perdonar a nuestros hijos – чуло се из чамаца.
          - Кажу да они много воле децу... Да им требају завоји и лекови... Да желе да виде и помилују нашу децу... – преводио је Прекобарац. – Ка5ане, они нас завлаче. Хоће да се приближе броду!
          Чамци су се убрзано приближавали „Аргу“ са обе стране. Још увек се није видело шта имају испод набуџених појасева и у чамцима.
          Протеј сиђе у кухињу и врати се са великим дрвеним батом за кокосове орахе 


 а Раде поређа десетак највећих флаша, празних и пуних, испред себе.


Амик снажно распали своју лулу, димио је колико и спаљени брод.
          ¿Tienen tabaco?
- Ка5ан пита да ли имају дувана? Чудно питање...
- Tienen tabaco y dulces para nuestros hijos ... ¡Y juguetes!
- Кажу да имају дувана и слаткиша за нашу децу... И играчака!
          - Баш љубазно од њих – прихвати Златана. – Једног дана имаћемо децу па ће то....
- Mostrar,. - ¿Qué tienes en el cinturón y en los barcos?
          - Покажите, тражи ка5ан . преводио је Прекобарац. – Шта имате око појаса и у чамцима?
          - Pequeñas cosas ... accesorios personales ...
- Кажу: ситнице... Лични прибор...
- Тражи да види. И да не прилазе, иначе пуцамо.
          Али чамци су убрзано прилазили: један сигнални пиштољ против два чамца, сваки са по четири-пет сумњива, брадата и разблудно насмејана лица.
- ¡Ellos aman a los niños mucho! Y las mujeres – причали су из чамаца.
          - Кажу да много воле децу! И жене, запазили су Златану...
- Detente! ¡Fuego!
          - Ка5ан тражи да стану! Или пуцамо!
          Чамци наставише да се приближавају са обе стране брода.


- Detente! ¡Fuego! – опомену их Прекобарац.
          - Из штапа? – насмеја се један гусар. – Ми имамо боље играчке...

          Наставиће се...


          Миливој Анђелковић
                   www.amika.rs

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ИЗДАВАЧ – ПРИЧА СА ХИЉАДУ ДРУГОГ ЕКРАНА – 102. наставак романа и још понешто...

ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО СА 1003. EКРАН@ - 103. наставак романа