ХРАМ НЕВИДЉИВЕ БОГИЊЕ - 69. наставак романа

Увече, у смирај дана, док је „Арго“ лебдео усидрен крај обале, ћутљиви ка5ан 5тар 5ровић поче да прича. Сви се умирише јер то нису били банални доживљаји са путовања већ приче о људима и боговима.
          Прожет је сумњом, разумео је Амик. Био је бог Правде и запалио неколико људи, истина гусара и разбојника, али...

          - ... та девојка – причао је ка5ан - звала се Афаја и била позната као најлепша у целој Грчкој, није хтела да се уда за наметнутог женика. Она се кришом укрцала у чамац и одједрила ка југу, да нађе острво Делос, светилиште богова, и добије њихову заштиту.


Пловила је ношена ветровима, цео дан и ноћ. Била је већ изнемогла, жедна и гладна, када је нађоше рибари са острва Егине. Само су се згледали – лепотица какву у животу нису видели.


Златана заглади косу и изравна хаљину. Заводљиво накриви главу и загледа се у ка5ана.
          - Дар богова, помислили су рибари – причао је ка5ан. - Најстарији је узе у свој чамац и одједри на Егину. После неколико дана, чим се девојка опоравила, рибар објави да је њена обавеза да се уда за њега, он јој је спасао живот.
          - Нисам ја ничија робиња, помислила је девојка и пошла ка чамцима. Тамо су биле страже и она побеже у дубину острва. Рибари су је видели и кренуше у потеру. Када је стигла на врх острва, ломећи руке и чупајући косе, она угледа свети атински Акропољ у даљини и затражи помоћ и заштиту богова.
          Златана сакри лице у руке, расуте косе. Само је једним оком гледала у ка5ана, чекајући наставак.
          - Чим су јој се рибари приближили – настави да прича ка5ан - Афаја нестаде. Нигде је није било.
          После вишедневне потраге, када су више пута претражили цело острво, рибари се сакупише на врху где су је последњи пут видели. Окретали су се на све стране чудећи се где је могла да нестане. Тада се измаглица са мора подиже, ветар умири и они у даљини угледаше Акропољ – светилиште свих грчких богова.


Златана изрони из својих руку и косе и загледа се у даљину, тамо негде далеко где је могло да буде то велико и праведно светилиште.
          - Рибари су тада разумели – настави ка5ан - да су је богови узели к`себи и да је она сада богиња. На том месту су саградили величанствени храм у част невидљиве богиње Афаје, најлепше девојке у Грчкој. Њен храм постоји само на Егини...


... а култ Афаје има традицију дугачку 34 века – заврши ка5ан.
          - Дивна прича! – огласи се Златана треперава гласа. – Најлепше је кад лепота и правда победе... Ноћас ћу бити Афаја – настави она понето. – Видиш ли како се твоја кабина претвара у свети храм?
          - Видим, богињо – прихвати ка5ан. – Света Афајо! Али како да те нађем у толиком храму кад си невидљива? Мораћу да те напипавам!
          Златана се измигољи из његовог загрљаја и умаче у кабину. Ка5ан одлучно смаче ка5анску капу, окачи је о рукохвате кормила и погледа по броду.
          Прекобарац, Амик, Раде, Протеј и MNW дискретно су загледали обалу, ограду брода и трептаје месечине на води и ка5ан уђе у кабину и затвори врата.
          - Није лако бити бог – тихо рече Амик гледајући низ реку. Али дим запаљеног гусарског брода није се видео.
          - Ни служити богињу – додаде Раде.


          - Је ли то срећа о којој се толико прича? – упита MNW.
          Сви су значајно ћутали, само се Раде, као устоличени министар среће, осети обавезним да климне главом.
          - За њих, јесте. Неко нађе своју Афају а неко прво мора да сазида храм.
          - За невидљиву богињу – додаде Амик.
          - Тако се никад неће разочарати – допуни га Прекобарац.
          - Ех, ви, романтичари без романтике! – љутну се Протеј. – Бизнис јесте хладна делатност, али није цинична...
          - Не бих волео да сам ка5ан – преиспитивао се MNW. – Али бих волео да доживим његову садашњу срећу!
          - Можда ћеш и успети – утеши га Раде. – Али прво мораш да сазидаш неки храм...

          Миливој Анђелковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ГОСПОДАР ПРИЧА - 61. наставак романа

ПИЛУЛЕ СРЕЋЕ И ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА – 71. наставак романа

ОД БОГОВА ДО ПЛИЋАКА – 74. наставак романа