ЧУВАРИ СВЕТЛОСТИ – 67. наставак

Арго је плутао, укотвљен поред пусте, мирољубиве обале. Око њега се љуљало ноћно небо, изнад њега су текле реке жмиркавих сазвежђа и светлосна паучина маглина.
          - Намигују ми - мазила се Златана ка5ану. – Јеси ли љубоморан?
          - Сваки трептај је један мој љубавни поздрав – удварао се ка5ан.
          - Дрхтаји небеских бића / блиставе главе младића / узбуркане крви... – изражајно изрецитова Протеј.
          - Чуј ти ово! – изненади се Амик. – Бизнисмен – поета!

          - Нису то моји стихови – пожури Протеј да се оправда. – Испевао их је један грчки песник, у част моје скулптуре „Глава младића“.


- Још лепше! – прихвати Раде. – Бизнисмен – вајар!
          - Изложена је у атинском музеју на Акропољу – објасни Протеј.
          - Модел вам је био неки млади бизнисмен? – заинтересова се MNW и заглади косу.
          - Ни случајно... То је прво лице исклесано у Антици које није бог, чудовиште или демон. Прво људско лице.
          - Па како је онда ваш рад кад је археолошка знаменитост? – зачуди се Амик.
          - Овако: један млади, врло талентован скулптор – емигрант био ми је много дужан. Затворио сам га у атеље, снабдео храном и пићем, донео му оригиналну главу из музеја и камени блок из истог каменолома. Имаш ове празничне дане кад музеј не ради, рекао сам му, направи савршену копију и слободан си. И направио је, све у мојој организацији. Зато је мој рад.
          - И ви сте копију вратили уместо оригинала? – зграну се Амик
          - На време. Нико ништа није приметио.
          - А оригинал? – упита ка5ан зачуђено.
          - Не брините за оригинал. Толико пара за њега могао је да ми да само прави љубитељ уметничких старина. Код њега је безбеднија него у музеју.
          - Али, ипак, то у музеју... – чудио се Амик. – То је копија. Да не кажем фалси...


- Немојте да кажете – љутну се Протеј. – Па и остала вредна дела су већином копије док оригинали чаме у депоима или су део приватних колекција.
          - А у музеју мисле да је то оригинал? – упита Раде.
          - Музеј сада прави копију те скулптуре, да је изложе уместо оригинала. Био сам фин па сам им препоручио истог вајара.
          - И он сада клеше копију копије?
          - Лепо ради, лако му иде. Рекао сам му: то завршни и настави пут. И немој случајно да тамо негде у Немачкој или Шведској клешеш исту ствар!
          - Бринете о уникатности уметничког дела – осмехну се Раде.
          - Тако је – сагласи се Протеј. – Не могу да дозволим инфлацију оригинала, то им много смањује вредност.
          - Права брига о уметности и уметницима – сетно додате Амик.
          - Наравно! Зато и кажем „мој рад“ – све то сам ја замислио, организовао и спровео – утврди Протеј.
          - „Мој бизнис и твоја кафана, биће лове од зарана...“ – запева Раде. – Приправниче, настави даље!
          - Ја? – зачуди се MNW. – Ја само свирам, и то рок.
          - Свирате? – обрадова се Златана. – Па могли би неку импровизацију, за нас...
          - Нисам понео бас – објасни MNW.


- А не би ни ваљало, без оркестра.
          - Ја сам певао рок – разметљиво ће Раде. – Када сам био у Паризу...
          На небу изнад њих нешто пуче и засветли. Видео се јасан звездани траг који им се приближавао.
          Златана се приби уз ка5ана, MNW увуче главу у рамена...
          Светлост се муњевито појача, прохуја изнад њих и тресну на обалу. 


Гејзир светлости разби таму до последње травке, тутњава прође као удар ветра, Арго лако заигра...
          - Аух! – одахну Амик. – Ово је било близу...
          - Трећи, или четврти пут – присећао се Прекобарац.
          - Да, увек када се запијемо! – потврди Амик. – Раде, шта ти кажеш о овоме?
          Раде саже главу и отпи добар гутљај.
          - Шта да кажем? Јавља се, видели сте.
          - Ко се јавља?
          - Ко? Па Чувар светлости!
          Протеј, Прекобарац, Амик и MNW се згледаше, Златана је гледала у ка5ана и чекала да он све то објасни.
          - Прорекао ми је то у пекари „Нешто за понети“ – настави Раде. - Ту сачекује прве купце, пре него што се раздани.
          - Ноћно биће? – упита Амик и стресе се.
          - Ама не. Баш напротив. Има много посла да би се разданило...
          Сви су га гледали зачуђено. Измишља, доживео, прича бајку?
          - Имао сам среће да га сретнем пре него што се разданило – настави Раде. – И он ми је, у мирису топлог хлеба и погачица са чврцима, рекао:
          - Живот ће ти проћи у облаку прашине, ако...
          И ту је заћутао, као да се уплашио наставка...


- Ако? – упитао сам и престао да жваћем. – Молим те, настави. Ако...?
          - Ако себи не украдеш коња! – завршио је.
          - Зашто да крадем? Да га купим? – упитао сам.
          - Да украдеш! – био је изричит.
          - Али зашто?
          - Мораш да стекнеш сопствену кривицу да би се ослободио туђих.
          Раде је наставио:
          - Јеси ли и ти крао коња? – упитао сам.
          - Не, моја кривица је другачија. Ја сам кажњен да понекад проричем лажне судбине.
          - Значи, ово за коња је лаж?
          -Јесте, за тебе. За мене је то опроштај туђих кривица. Молим те, укради коња!
          - Али... – почех
          - Рекох ти, и покајах се – разочара се Чувар светлости, скочи на први зрак светлости и одједри у небо... – заврши Раде са уздахом.
          Амик и Прекобарац се значајно згледаше.
          - Па јесте ли украли коња? – упита MNW.
          - Јесам! – потврди Раде. – И то три пута. И сваки пут ме је збацио тако да сам баш добро треснуо о земљу.
          - Ја бих одабрао неку мирну кобилу – критички се изјасни Амик.
          - Е, видиш, ту је разлика – сетно ће Раде. – Ја сам одабрао најлепшег, великог и белог, поносног. Узјахао сам га, а он је раширио крила, понео ме да ме процени, и збацио...
          - Како то мислиш – раширио крила? – неповерљиво је запиткивао Амик
          - Када ме је први пут збацио, сазнао сам и то. Био је то Пегаз.


Амик само одмахну руком и замисли се.
          - А зашто долећу комете? – упита MNW радознало. – И ја бих волео да ме прате звезде.
          - Није то комета, нисам ја тај ниво. То је метеорит. Засветли, обележи пути тресне негде у близини. То ми се јавља Чувар светлости.
          - Ех – уздахну Златана. – Благо вама!
          - Молим? – упита Амик клонуло.
          - Опомиње ме – признаде Раде. Поручује: „Доста је било! Сети се Пегаза!“
          - Зато се ви не бавите књижевношћу! – схвати MNW. – Збацио вас Пегаз! И то три пута!
          Раде само покајнички саже главу.

          Миливој Анђелковић
        www.amika.rs

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ИЗДАВАЧ – ПРИЧА СА ХИЉАДУ ДРУГОГ ЕКРАНА – 102. наставак романа и још понешто...

ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО СА 1003. EКРАН@ - 103. наставак романа