МИНИСТАРСТВО СРЕЋЕ - 65 наставак романа
Арго је бродио низ реку пратећи њене благе кривине и завијутке. Пусте
обале би се утишале док не прођу, заоденуте у привидан спокој испод кога је
бујао дивљи живот.
Амик је повремено
погледао уназад, али је његова слутња црних једара постајала све мања.
- Били смо у будућности,
прошлости и праисторији – резимирао је ка5ан. – Па доста је било... Идемо кући!
- Разговарали смо са
Сократом, пронашли Господара прича – додао је Амик. – Срели гусаре...
- Били су то банкари! –
исправио га је Протеј. – И ја сам вам се придружио – додао је, свестан своје
важности.
- Да, ви... А срели смо
и папу Интернета – додао је Амик уозбиљеног лица, као да је хетое да каже да су
то асоцијације по сличности.
- Цело ово путовање... –
почео је Раде.
- Авантуре... – додао је
Амик.
- ... може да се назове
Срећним путовањем.
- Или изазивање
судбине... – замислио се Амик.
- Имали смо поуздан брод
и мирне воде – наставио је ка5ан са поносом и лако шљепнуо по кормилу. – А нас
двоје – и ка5ан другом руком пригрли Златану – и обострану, узвраћену љубав!
Златана се угњезди у
његовом загрљају и затрепта замагљених очију.
- У љубави је само једно
остало нејасно – протепа она. – Ко је срећнији: ко је срећнији? Онај који воли
или онај који је вољен?
- Једно од Сократових
питања – знао је Амик. – То смо пропустили да га питамо.
- Срећнији је вољилац – Раде створи нову реч. – Онај који воли. Тако
мисле у париској Ротонди и у остатку света.
- Срећнији је вољени –
умеша се Протеј. – Он прима уместо да даје.
- Обоје – инсистирао је
ка5ан.
- Док љубав траје –
резигнирано ће Амик.
- Па није то флаша млека
да се тако лако укисели – успротиви се Златана.
- И она има рок трајања
– није одустајао Амик. – Кад медена омама прође, почињу разочарања.
Златана се исправи,
спремна за борбу. Ово је била њена тема и није хтела да одступи.
- Грешите, госпо`н Амик.
Има много облика љубави и они се складно смењују. То што ви зовете разочарањем,
може да буде свеснији облик љубави.
- Можда – прихвати Амик.
– Хоћете да кажете да љубав изграђује личност?
- Још како! - потврди
Златана. – Ево вам само један пример: у љубави лаж је вреднија од истине.
- И у животу – није
попуштао Амик.
- Кад лажеш из љубави,
то није лаж – настави Златана. – То је брига о другом. А истину му кажеш кад
хоћеш да га повредиш.
- Види ти то! – зачуди
се ка5ан. – Значи, да се забринем кад неко много брине о мени...
- То је већ теологија
љубави – прекиде MNW тренутак тишине. - Ја сам за оног
ко прима љубав. Он је баш срећан.
- Знате ли ко је највећа сметња правој срећи – упита ка5ан.
Сви га погледаше са
очекивањем.
- Сам човек. Док ја
опремим брод, сачекам мирно море и дочекам моју вереницу прође много часова за
срећу.
- Прођу и неприлике –
убаци Протеј.
- Да, али пропуштене
прилике имају неприлику у репу – филозофски ће Амик. – Па те само ошину!
- Ево,
Херкул. Био је познат као најјачи јер је победио лавове, вепрове и разбојнике.
Да их је све искулирао, био би непознат и срећан.
- Могао је све то да
одложи па да живи срећно – убаци MNW.
- Није могао – Амик је
имао спреман одговор. – Одлагање је први корак ка поразу. А онда си дубоко
несрећан.
- Овако си брзоплет –
убаци Прекобарац.
- Није тако Прекобарац –
укључи се Раде – ако ти је добар правац...
Лаки смех као лахор
обиђе брод.
- Људи су створени да
буду срећни – настави Раде.
- Борхес је – убаци Амик
важно – написао да је осми смртни грех не бити срећан.
- Треба основати
министарство среће – знао је Раде. - То смо предлагали на Сорбони још `68. А
његов први декрет би био да несрећа не постоји.
- Како – не постоји? – зачуди се MNW.
- Несрећа је само грешка
у животу.
- Али... – поче MNW.
- Нема – али – прекиде
га Раде. – Како то да мене несреће заобилазе?
- Зато што си живот
заменио за кафанска дружења – примети Амик.
- Ево једног занимљивог
предлога – јави се Златана док су јој очи светлуцале пуне наде. – Ко би од нас
био најбољи за министра среће?
- Заиста – ко? – упита MNW блаженог лица.
Ћутање, међусобно
посматрање и процењивање. Није шала - бира се министар!
- Министарство среће
постоји у Бутану – примети Амик.
- У Бутану? – зачуди се
Раде. – Значи, уз благу преформулацију – ко је овде Бутанац?
- Бутанац, Британац,
Афро-евро-азијастанац... – поигравао се Амик речима.
Али игра није била
довољна. Предлог се залауфао и сада га је требало изгурати до краја.
- Најпре Раде –
проговори Прекобарац. – Он је своје жеље прилагодио могућностима...
- Хоћеш да кажеш да је
то... – поче Раде.
- И ослободио се свих
страсти које исцрпљују – брзо се укључи Амик.
- Раде има једну
предност у биографији – примети Протеј.
- Коју?
- Кћер му је директор
банке.
Раде скрушено спусти
главу.
- Јесте, господо...
Нажалост, моја кћи руководи банком али ту ману надокнађује хуманитарним радом и
редовним новчаним прилозима. Још се ослобађа наметнутих ланаца...
- Да јој остану само њени... – допуни га Амик.
- Па не предлажем њу,
већ Радета! – љутну се Прекобарац.
- Раде! – понови Амик
наглашено.
- Ја се слажем – сагласи
се Протеј.
- И ја – превали некако MNW јер није могао да гласа против свог ментора.
- Ми се слажемо –
сагласи се ка5ан.
- Само се прибојавамо –
Златана није могла да оћути – да тај избор код вас не изазове промену личне
среће...
- А мене – одговори Раде
– нико не пита да ли се слажем. – Ја афро-евро-ази... како оно беше – Британац
- Бутанац?
- Именован си – прекиде
га Амик. – То је готово, господине министре. Сада свако ко није довољно срећан
може да тражи од тебе да му решиш проблем.
Његову погрешку у животу, како си сам рекао.
- Ја ћу први – јави се
нестрпљиво MNW. – Ево мог проблема: убише
ме неостварене жеље! Руше и оно што постигнем. Ви сте искусни путници кроз
живот, реците ми: како брзо и лако да постанем срећан?
- Хм, хмммм – одужи
Раде. – Одговор ти се неће свидети...
- Прво: скрати жеље! –
био је Амик директан. – Жели оно што зависи од тебе...
- И мало оматори... –
допуни га Раде.
- Ја ћу бити вечито млад
– био је сигуран MNW. – Знате већ,
такви су ми гени.
- Оматори, у жељама –
исправи се Раде.
- То су мале жеље –
настави MNW. – Ево, на пример, како да
нађем моћног спонзора?
- Па да му се улагујеш до краја живота – примети Амик.
- Његовог? То могу,
увежбао ме мој ментор Раде.
- Ја? – зачуди се Раде. –
Учио сам те да будеш сналажљив, а не...
- Многи ми признају... –
настави MNW замишљено.
- ... и да не прекидаш
старије! – настави Раде, али MNW, занет својим
мислима, није ништа чуо.
- ... да сам
елегантнији, динамичнији и за све способан. Али то некако нерадо и стидљиво. А
то да имам наслеђе гене за неколико живота, то не смем ни да поменем!
- Не завиде вам довољно
– објасни Протеј. – Недостаје вам њихова завист.
- Па шта да радим?
- Морате живот чвршће да
зграбите за рогове – настави Протеј. - И да побеђујете у серијама. То нико неће
моћи да вам опрости и завист ће расти као багрем у пролеће.
- Живот... за рогове...
– понављао је MNW да сигурно
запамти. – Победе у серијама...
- Највећи део наше среће
ствара завист других – поучи га Протеј. – Срећа не постоји сама по себи, њу
проглашавају они који завиде.
- Чим почну да ти нешто пребацују – укључи се Раде и брзо погледа у
Амика – не чине то због тебе, већ зато што ти завиде.
- Има и тога – нерадо
признаде Амик. – Ипак ћеш ти бити добар, или бар сналажљив, министар...
- Треба пронаћи срећу у
себи – покушао је да разјасни Прекобарац. – Сав вишак енергије усмери у вољу за
смислом свог рада...
- Ја то не умем – јадао
се MNW. – Не да ми се толико рмбање
за тако флуидну ствар.
- Умећеш, кад оматориш –
није попуштао Амик. – Ако тада будеш имао снаге...
- Сада смо срећни –
умиљавала се Златана. – Ја ћу бити још срећнија када ми на Фејсбуку хиљаде њих
буду завиделе...
- Мене све ово забрињава – уметну се ка5ан. – Срећа је као точак мог
кормила – округла.
- Кад си срећан можеш
само да изгубиш – примети Протеј. – Највећа срећа је у неизвесности добитка. И
његове величине.
- Да – потврди Амик. –
Она најмање узима кад мало даје.
- И не уме да мрзи и
воли – настави Прекобарац. – Као луфтика. Час је овде, час тамо.
- Могао би наш министар
среће – изјави Амик осветољубиво – да нам објасни шта је то срећа?
Раде га погледа, осмехну
се, испи коктел и жалосно накриви празну чашу.
- Да ли је срећа кад ти
најбољи пријатељ завиди? Јесте, сигурно. Али та срећа има једну велику ману –
досадна је и једнолична. Или си у Бутану или си луфтика.
- Нема
правих изазова осим што квалитетнијих пића! Зато, приправниче. Спреми нам још
једну туру коктела Свете Луције. Али строго по рецептури!
- Још сам приправник? –
упита MNW са притајеном надом.
- Трофазни, знаш већ...
- Колико траје тај нови,
трофазни статус?
- То је пиће,
приправниче! Трофазни коктел Свете Луције!
- Ах, да! – присети се MNW. – А мој статус?
- Док се не усагласи
Веће стараца – и Раде погледа Амика, Протеја и Прекобарца.
- Побуна је први знак
сазревања... – медитирао је Амик.
- Што се мене тиче –
изјасни се Протеј – млади господин је положио. Он чак има и бизнис план!
Али Раде и Прекобарац су
ћутали, загледани у даљине пред њима, са осмехом Мона Лизе на уснама.
Миливој
Анђелковић
Коментари
Постави коментар