СРЕЋНИ ЧАС И ЦРНА ЈЕДРА – 64. наставак романа
Господин Фејсбук је нестао, само се још плава омаглица вукла обалом.
- Идеолог – закључи
Амик. – Видим да ми је то његово познато...
- Политком доба
спектакла – допуни га Раде.
Прекобарац се намршти.
-
Више од тога! Папа нове религије...
...
- Ако ниси на Фејсбуку – додаде – не постојиш!
- Али ја хоћу да
постојим! – надури се Златана. – Само кад помислим ма стотине, ама на хиљаде
лајкова! Па нека је и папа...
- Имаћеш их, драга –
обећа ка5ан. – Ево сви ми ћемо...
- Ја нећу! – натмурено
ће Прекобарац. – Мислим, нећу бити на Фејсбуку...
Амик га прекорно
погледа.
- Зашто си тако
искључив?
- Кад видиш сав шљам и
олош овог света, постајеш искључив. Исправан или осветник.
- Одметник, у оба
случаја – замисли се Амик. – А зашто не осветник?
- Зато што превише волим
себе – признаде Прекобарац.
- Ево самољубља као
врлине! – одушеви се Раде. – То је као кад измешаш све боје и добијеш црну, а
она је понекад као бела...
- Е, јеси објаснио! –
огласи се Амик.
- Самољубље је и
психотерапија – покуша Прекобарац да објасни.
- Свети имиџ – није
одустајао Раде. – Пумпица за его.
- Фотка згодне даме на
Фејсбуку је као попити хладни мартини – сетно ће Протеј. – А неколико сличних
фотки, то је већ пијанство!
-
Ја бих рађе коктел Свете Луције – изјасни се Раде. – Фотка
је естетика, а коктел је потреба. И то онај трофазни, као шатл. Ево, овде је рецепт
- Фотке, уз коктел – прихвати Протеј. – То је решење!
- Приправниче – Раде
позва MNW. – Чуо си, котеле за све!
- Зар бити срећан на
Фејсбуку, после свих међусобних лајкова, није такође срећа? – упита MNW мешајући састојке коктела.
- Јесте! – одлучно
изјави Златана. – Велика срећа!
Ка5ану задрхта рука и
мало коктела се расу као наговештај неслагања.
- Није то права срећа –
изјасни се Амик – Она нема подупираче и ласкаче...
- Ви сте и грађевинар? –
упита ка5ан задовољно.
- Нема разлог! – преведе
му Раде. – Подупирачи су ту док се не измакну.
MNW донесе коктеле и посуду са блиставим коцкицама леда.
- Браво, приправниче! –
похвали га Раде. – Све си бољи!
- У Амерској је срећа
програмирана – присећао се Прекобарац. – Пабови су увели „срећни час“ кад се
завршава радно време у фирмама. Тада пића појефтине, све буде пуно, звоне
весели гласови и наздрављање чашама. Одједном видиш много опуштених, осмехнутих
лица, подмлађених на косој светлости залазећег сунца...
Он заћута и замишљено се
загледа преко крошњи, тамо где се у богзнаколикој даљини гњездила Амерска.
- Лепа слика – сложи се Амик. – Тај планирани час укида случајност
среће и обезбеђује њену извесност.
- Бити срећан сваког
дана! – одушеви се MNW.
- То траје сат - два –
покуша Прекобарац да објасни изузетност тог часа.
- Довољно! – пресече га MNW. – Отаљаваш што мораш и чекаш „срећни час“.
- Да и на броду уведемо
„срећни час“? – понето упита Златана.
- Зар ти ниси већ
срећна, драга? – упита ка5ан подозриво.
- Јесам, како да нисам –
ужурба се Златана. – Али током „срећног
часа“ сви би били срећни, не само ти и ја...
- Па овде су пића
бесплатна – оклевао је ка5ан. – И то целог дана, не само један сат.
- И целе ноћи – допуни
га Раде. – И добро смо снабдевени пићем. Може се рећи да смо ми, овде, баш
срећни.
- Амерски сат – два ми
смо протегли на цео дан и ноћ – сагласи се Амик.
- На много дана и ноћи –
допуни га Прекобарац. – Овде смо у вечности која траје.
И он показа обале са
столетним стаблима високих, изукрштаних крошњи и спокојни ток реке који је
потврђивао његове речи.
- Кад ово прође – замисли се Амик – и када се вратимо у ноћну мору
историје, схватићемо да су ово срећни дани наших живота.
Златана, MNW и Протеј, спремни за нове подухвате и пропуштене
спектакле, изненађено га погледаше.
- Чекајте! – узнемири се
Протеј. – Осећате ли?
- Шта? – пренуше се
остали.
- Неки немир у
ваздуху...
Он диже главу и рашири
руке, прсти му лако затреперише.
Река и обале су били
тихи и празни, таласи су се једва осећали.
- Долазе импулси
пословних одлука – врачао је Протеј – ројеви олаких процената...
- Зажелео се бизниса – процени Раде. Било би боље...
- ...много повољних
салда... – мрмљао је Протеј затворених очију.
- ... да прогледате у овој
непрофитној стварности! – настави Раде.
- Брод! – узвикну ка5ан.
– Видео сам врхове једара кроз крошње!
- Једрењак? –
заинтересова се Амик. – Да и ми развијемо наша за прву регату у недођији?
- Али ово су била моћна
једра – забринуто ће ка5ан. – Широка, напета и – црна.
- Црна једра? – понови
Прекобарац. – Гусари?
- Црно је помодна боја –
успротиви се Раде. – Шта би радили гусари у овој пустари?
- Господо, дижем сидра –
објави ка5ан. – За сваки случај.
Он покрену Арго, мотори
пригушено зарежаше и везе се олабавише, зазвекеташе ланци оба сидра.
На окуци реке појави се, као
зла слутња,
У светлостима предвечерја личио је личио је на своју сопствену
увеличану сенку.
- Аух! – јекну MNW. – Као на филму!
- Можда само желе да се
тркамо? – оптимистички изрече Златана.
Једрењак подиже задње
једро и ка5ан прочита:
- Еш... Јеби га!
- Молим?!? – запрепасти
се Златана.
- Је, било је наде –
извади се ка5ан.
- Ето, шта сам рекао! –
тријумфално ће Протеј. – Ипак неки бизнис!
На броду који је јурио ка њима чуле су се команде, капци су се
подизали, нешто светлуцаво и дугачко гурали су на прамац.
- Топови! – збуни се
Раде.
- Опет на нечијем
нишану? – забрину се Амик. – Ама, докле ће то?
- Сигнализирају
заставицама – уочио је ка5ан. – И нису баш вешти...
- Шта кажу? – Протеј је
био нестрпљив.
- Ва – жно – оба- веште
– ње – преводио је ка5ан поруке две заставице које су се дизале и спуштале. –
Сада нешто као да штуцају... Не, то значи: На на – шем – сај – ту – на – адре-
си... Е, адреса сигнализацијом не може да се пренесе!
- Гусари имају сајт? –
изненади се MNW.
- А ко га нема? –
одврати суво Амик.
- Шта још кажу? – питао
је Протеј.
- Помињу неки бизнис
план.
- Најзад. Неко
предузимљив! – одушеви се Протеј. – Зашто им не пођемо у сусрет?
- Зато што личе на
гусаре! – одби ка5ан. – Ко зна шта смерају.
- Али бизнис план! –
очајавао је Протеј.
Црни брод је дошао на
домак гласа и над реком одјекну метални јек мегафона.
- ОВДЕ ПЛОВЕЋА БАНКА „КЕШ –
КОМЕРЦ“!
- Банка, најзад! – обрадова
се Протеј.
- Моћна ствар! – сагласи
се MNW. – Као да гледам добар спот.
- Банка! – разочара се
Амик. – Одмах сам рекао да су гусари.
- Али имају стила! –
заинтересова се Раде.
Мегафон настави,
узбунивши јата птица у крошњама.
- УЗМИТЕ КЕШ ЗА ЕШ И УЂИТЕ У
21. ВЕК! ЧЕКАМО ВАС!
- Лош слоган – примети Амик.
– Свађају се са римама.
- Боље је – знао је Раде
– Кеш на еш, за живот реш!
- Аух! – јекну Амик.
- Дивно! – одушеви се MNW. – Ви би могли да водите банку!
- Хвала, приправниче –
прихвати то Раде.
- Господо из банке! –
викну Протеј. – Имамо понуду! Да вам продамо бољи слоган!
Мегафон је ћутао, видело
се да га преузима друга особа у белој кошуљи са црном краватом.
- Директор банке! –
обрадова се Протеј. – Одмах су нас добро проценили...
- БРАЛЕ, ИСПЉУНИ ТО ШТО
ИМАШ! – чуо је мегафон. - АЛИ ПРВО ТИ УЗМИ КЕШ, ПА ДА ТОЛКУЈЕМО...
- Ипак је то неко из
маркетинга – закључи Протеј.
- И то приучени – додаде
Раде.
- Гусарско навлачење! –
узбуни се ка5ан. – Топ су уперили у нас!
И он покрену моторе на
брзо, па још брже а Арго полете низ реку у цик – цак и цак – цик.
Топ се трзну, поскочи и избаци светлуцаву гранату. Ка5ан појача цик –
цак и цак – цик и она пљусну у воду поред Арга.
- Ипак су гусари –
разочара се Раде.
Из воде изронише сетови
густо одштампаних папира.
- Пословни уговори! –
препознао је Протеј.
- Ипак је то банка –
сагласи се MNW.
- Гусари или банка – у
чему је разлика? – упита Амик.
- У имиџу! – знала је
Златана. – Они, једноставно, имају два профила на Фејсбуку.
Црни брод је остао далеко за њима, претварајући се у своју, све мању,
сенку.
- Пожурили сте, ка5ане –
јадао се Протеј. – Да смо се састали, купио бих брод са све топом.
- Купили би? – зачуди се
ка5ан. – Банку у овој недођији?
- У праву сте – признаде
Протеј. – Али такав њихов бизнис-план! То све вређа.
- Све гусаре? – упита MNW.
- Све банкаре – исправи
га Протеј.
- Све банкаре – гусаре –
убаци Амик.
- Ето видите колико је
важан имиџ! – умеша се Златана. – Од њега зависи да ли си Кука или Бизнис-Роки!
- Бизнис-Кука! –
обједини их Амик.
Црни брод се више није
видео, ни као сенка, а река је ширила своје спокојне обале да прихвати брзи
Арго.
Миливој Анђелковић
Коментари
Постави коментар