Постови

Приказују се постови за август, 2017

ЧУВАРИ СВЕТЛОСТИ – 67. наставак

Слика
Арго је плутао, укотвљен поред пусте, мирољубиве обале. Око њега се љуљало ноћно небо, изнад њега су текле реке жмиркавих сазвежђа и светлосна паучина маглина.           - Намигују ми - мазила се Златана ка5ану. – Јеси ли љубоморан?           - Сваки трептај је један мој љубавни поздрав – удварао се ка5ан.           - Дрхтаји небеских бића / блиставе главе младића / узбуркане крви... – изражајно изрецитова Протеј.           - Чуј ти ово! – изненади се Амик. – Бизнисмен – поета!
          - Нису то моји стихови – пожури Протеј да се оправда. – Испевао их је један грчки песник, у част моје скулптуре „Глава младића“.

- Још лепше! – прихвати Раде. – Бизнисмен – вајар!           - Изложена је у атинском музеју на Акропољу – објасни Протеј.           - Модел вам је био неки млади бизнисмен? – заинтересова се MNW и заглади косу.           - Ни случајно... То је прво лице исклесано у Антици које није бог, чудовиште или демон. Прво људско лице.           - Па како је онда ваш рад кад је археолошка знаме…

ПИКАСОВА КРАВАТА – 66 наставак романа

Слика
Седељка у част завршене потраге за Господаром прича и усмеравање „Арга“ ка дому свом, виртуелном граду www.amika.rs , протегла се до дубоко у ноћ. Ка5ан и Златана су ћућорили на ка5анском мосту, улазили у кабину и излазили зажарених образа. Ка5анова ка5анска капа шепурила се на златастој Златаниној глави. Њени покрети су постали усклађени и префињени, груди се надимале, бедра њихала. Почетни укочени и угласти замаси руку и крутост лепог тела остали су далека сећања на модел лутке из излога.

Да ли још може да замени руку или ногу као првих дана, питао се Амик.           Видео је да MNWзагледа своје ноге и опипава руке.           - Више не може да их мења – дошапнуо му је. MNW зачуђено зажмирка. - Па ви читате мисли! - Само повезујем оно што видим. - И? Мислите да више не може? Амик кратко потврди главом. - Али зато може све остало... - То могу све – одрече MNW. – Али Златана! Била је најлепша лутка коју сам видео...           - Сада је веома згодна жена.           - Да, да – сагласи се MNW. – Али…

МИНИСТАРСТВО СРЕЋЕ - 65 наставак романа

Слика
Арго је бродио низ реку пратећи њене благе кривине и завијутке. Пусте обале би се утишале док не прођу, заоденуте у привидан спокој испод кога је бујао дивљи живот.           Амик је повремено погледао уназад, али је његова слутња црних једара постајала све мања.           - Били смо у будућности, прошлости и праисторији – резимирао је ка5ан. – Па доста је било... Идемо кући!           - Разговарали смо са Сократом, пронашли Господара прича – додао је Амик. – Срели гусаре...           - Били су то банкари! – исправио га је Протеј. – И ја сам вам се придружио – додао је, свестан своје важности.           - Да, ви... А срели смо и папу Интернета – додао је Амик уозбиљеног лица, као да је хетое да каже да су то асоцијације по сличности.           - Цело ово путовање... – почео је Раде.           - Авантуре... – додао је Амик.           - ... може да се назове Срећним путовањем.           - Или изазивање судбине... – замислио се Амик.           - Имали смо поуздан брод и мирне воде – наставио је ка…

СРЕЋНИ ЧАС И ЦРНА ЈЕДРА – 64. наставак романа

Слика
Господин Фејсбук је нестао, само се још плава омаглица вукла обалом.           - Идеолог – закључи Амик. – Видим да ми је то његово познато...           - Политком доба спектакла – допуни га Раде.           Прекобарац се намршти. -Више од тога! Папа нове религије...
... - Ако ниси на Фејсбуку – додаде – не постојиш!           - Али ја хоћу да постојим! – надури се Златана. – Само кад помислим ма стотине, ама на хиљаде лајкова! Па нека је и папа...           - Имаћеш их, драга – обећа ка5ан. – Ево сви ми ћемо...           - Ја нећу! – натмурено ће Прекобарац. – Мислим, нећу бити на Фејсбуку...           Амик га прекорно погледа.           - Зашто си тако искључив?           - Кад видиш сав шљам и олош овог света, постајеш искључив. Исправан или осветник.           - Одметник, у оба случаја – замисли се Амик. – А зашто не осветник?           - Зато што превише волим себе – признаде Прекобарац.           - Ево самољубља као врлине! – одушеви се Раде. – То је као кад измешаш све боје и добијеш црну, а о…